Aspekti projekta

KONCEPT

Adaptacija, rekonstrukcija, revitalizacija postojeće vile. Fuzija tradicionalnog i modernog.
Oživljavanje ruiniranog objekta sa istorijskim nasleđem.

DIZAJN

Vila Rumija, izgrađena 1933. godine, predstavlja svojevrsno arhitektonsko i istorijsko-kulturološko naslede. Samim tim bilo kakva intervencija na predmetnoj lokaciji nosila je veliku dozu odgovornosti, kako u smislu arhitektonske vrednosti budućeg objekta, tako i u ekonomskoj opravdanosti samog projekta. Naša analiza se bazirala upravo na pomirenju ova dva vrlo bitna aspekta. Prvo se, svakako, treba osvrnuti na istorijski kontekst ove vile, njenu kulturološku i arhitektonsku vrednost, a samim tim i specificnost. Napomenuti da ova kuća nije za svakog korisnika i da nije za svaku namenu, da je posebna kao i oni kojima je namenjena. Naime, objekat već poseduje jak identitet i svaki pokušaj da se preko njega stvara neki novi samo ce uniziti takvu ambiciju. Vrednost ovog objekta leži u njegovom istorijskom kontekstu, stilu, posebnim prostornim zahtevima koji su diktirali tadašnji način i života i potrebe ljudi. Sve ovo uzeto je kao veliki potencijal i prilika da se primerenom intervencijom zadrži značaj starog i unapredi smisao novog.
Ideja intervencije je da se objektu vrati prvobitna namena koja će se prilagoditi savremenom načinu života i potrebama korisnika. Imperativ je bio da se u što većoj meri sačuva spoljna morfologija objekta kako bi se sačuvao i njegov identitet i ono što on nosi. Ključni problemi su nedostatak prostora kako bi se ispunili uslovi da objekat danas postane luksuzna rezidenciona vila, kao i sam kontakt kuće sa dvorištem koji je, čini se, izdizanjem kuce na postamet prekinut. Vila liči na spomenik koji stoji na svom postamentu, odoleva zubu vremena, prikupljajući sve slojeve koje to isto vreme donosi. Da bismo mu vratili prvobitnu funkciju pribegli smo radikalnom rešenju rekonstrukcije kako bi se nadoknadili svi kvantitativni i kvalitativni zahtevi savremenog života.

RAD

Novoprojektovanim rešenjem dobijena je značajna kvadratura u odnosu na postojeće stanje. Ovo se postiglo dodavanjem još jednog sprata, proširenjem suterena, izbacivanjem unutrašnje vertikalne komunikacije van gabarita trenutnog objekta kao i čišćenjem postojećih masivnih zidova i prebacivanjem konstrukcije u skeletnu. Stava smo da se simetrična forma objekta ne treba narušavati pa su se intervecije zasnivale na zadržavanju i potenciranju simetrije. Takođe, predviđeno je i nasipanje postojećeg terena i dovođenje na kotu trenutnog postamenta objekta čime se izbegla velika depresija terena i vila je konačno „spuštena“ na teren. Nadograđeni deo, sprat i nova vertikalna komunikacija u vidu stepeništa i lifta objekta predviđen je kao zakrenuti stakleni kubus koji je obuhvatio stari objekat čineći tako jednu dinamičnu formu u prostoru. Neutralno svojstvo stakla kao materijala ne narušava morfologiju starog monumentalnog objekta, naprotiv, još ga više ističe, ali dajući mu novi smisao spoja starog i novog. Proširenjem suterena omogućena je veza objekta sa spoljašnošću i na toj koti, bočno prema hotelu. Umesto monumentalnog kamenog zida, sada se na toj strani nalaze zastakljene površine koje omogućavaju prirodno osvetljenje prostorijama u suterenu. Kota dvorišta je podignuta i izjednačena s kotom postojećeg postamenta čime se izbegla velika depresija terena. Tako se sada iz objekta direktno silazi na kotu terena, a ne kao do sada na kotu postamenta pa još jednim stepeništem na kotu terena, sa koga onda, čini se neprekidnim nizom stepenika izlazi na kotu ulice. Ta „rupa“ je anulirana ovom intervencijom i dobijen je značajno prijatniji prostor.

Zaključak

Primarni pristup i koncepcija ovog rada – idejnog rešenja, sadržani su u osnovnoj ideji – da se rekonstrukcijom, adaptacijom i inkorporiranjem novih prostornih struktura dobije jedan sintezan, autohton, fleksibilan i savremen prostor za stanovanje. Pošto je sadašnje stanje postojećeg objekata, u prostorno-arhitektonskom i konstruktivnom smislu (što se reflektuje na funkciju i organizaciju prostora) dosta haotično, improvizovano raznim prepravkama, adaptacijama i dogradnjama u proteklim periodima korišćenja, osnovni zahvat bi bio, radikalno, ali racionalno čišćenje i sređivanje prostorno-konstruktivnog sklopa, sa zaštitom i uvažavanjem fasade objekta koji oličava identitet objekta, autorski izraz, mesto i kulturno-istorijsku vrednost prvog reda. Pročišćavanje je predviđeno uz racionalno i optimalno korišćenje postojećih kvalitativnih konstruktivnih i arhitektonskih celina sa novom nadogradnjom koja korespondira, osavremenjuje i koja je komplementarna s celokupnom prostornom artikulacijom objekata. Tako formiran integralni prostor daje pregledno, logično i jednostavno funkcionisanje, s potrebnim i optimalnim prostornim balansom po horizontalama (nivoima) i vertikali, zadovoljavajući ostale parametre i zahteve savremenog života. Autentična, nasleđena struktura je memorisana i osavremenjena, u vizuelnom i funkcionalnom smislu, prirodnom simbiozom i konceptom novog dela (druge etaže s vertikalnom komunikacijom i proširenog suterena). Koncept funkcionisanja ovakvog objekta je veoma fleksibilan. On može predstavljati mesto stalnog stanovanja ili, pak, da bude luksuzni prostor za rentiranje kakvih je malo, ili ih uopšte nema, u ovakvom obliku i sa sadržajima koje poseduje. Intimnost same parcele, opremljenost objekta, postojanje različitih dodatnih sadržaja, istorijski i arhitektonski kulturološki značaj, izgrađen identitet, daju posebnu vrednost ovom objektu, koja se ne izražava preko kvadrata površine. Koncept ovog rešenja je u potpunosti podržao, usvojio i afirmisao prostorne i ekonomske zahteve i smatramo ga optimalnim i najrealnijim u pristupu i analizi ove teme, bez neke alternative koja bi eventualno dala bolji rezultat.